На данашњи дан,1939. године, у Официрском дому у Београду, преминуо је славни Милановчанин Божидар Терзић. Био је командант, мајор, ађутант краљев, министар војни, армијски ђенерал. Данас је, полагањем венаца на Градском гробљу у Горњем Милановцу на породичну гробницу Терзића, обележена 82. годишњица смрти генерала Терзића. Венце су положили председник Скупштине општине Горњи Милановац Лазар Николић, представници Војске Србије, као и представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Генерал Терзић је рођен 7. септембра 1867. године у Горњем Милановцу, од оца Петра и мајке Јерине. Рано остаје без оца, па се мајка сама стара о њему, трудећи се да му обезбеди најбоље школовање. Припада генерацији која је прва похађала тек основану милановачку гимназију.Успешно завршава Војну академију и након усавршавања у Немачкој, почињу да се ређају успеси у његовој сјајној војничкој каријери. Био је учесник балканских ратова и Првог светског рата. Командовао је 12.пешадијским пуком Цар Лазар и Шумадијском дивизијом првог позива. 6.децембра 1915.године постао је министар војни у Влади Николе Пашића. Након пензионисања, реактивиран је и одликован чином армијског ђенерала. Поред заслуга у војним операцијама Краљевине Србије, није заборављао ни свој родни град.
– Иако је провео мало времена у родном крају, гајио је према њему велику љубав и старао се за његов напредак. Био је члан и председник Управног одбора “Удружења Рудничана” у Београду. Јуна 1938. године посетио је милановачку Гимназију и, као њен некадашњи ђак, директору Војиславу Максимовићу предао 275 књига и 30 обвезница државне ратне штете у вредности од 50 000 динара. Том приликом основан је и фонд под називом “Задужбина мајке Јерине и сина јој Божидара Терзића, армијског генерала”. Поред Гимназије, генерал је помагао и храм Свете тројице, а у Горњим Бањанима, родном селу његове мајке, подигао је водовод – рекла је Наташа Поломац Петковић, етнолог Музеј рудничко – таковског краја.
Армијски ђенерал, Божидар Терзић, сахрањен је 1.октобра 1939.године на гробљу у Горњем Милановцу, у пратњи од око три хиљаде људи коју су предводили црквени званичници и представници војних и цивилних власти.
